Davanje gradivnih elemenata jezika  vašem mališanu

Dečje rane godine su vreme ogromnog rasta i mogućnosti, sa ranim iskustvima koja imaju trajni efekat. Razvoj mozga omogućava detetu da nauči kako da jede, puzi, hoda i govori – na sve prekretnice na koje morate paziti dok vaša beba sazreva. Ako uzmete u obzir koliko brzo bebin mozak raste – on se utrostručuje u veličini između rođenja i dve godine života¹ – lako je videti koliko je rano detinjstvo značajno za napredak mladih umova.¹

Period ranog detinjstva – kritične godine   

Većina ljudi će svoju bebu smatrati mališanom kada počne da „se tetura“ – u suštini kad počne da hoda – iako je, generalno govoreći, mališan dete od jedne do tri godine. Ovaj period ranog detinjstva, i kasnije, je vreme velikog kognitivnog i socijalnog razvoja. Između druge i pete godine, većina dece će razviti veštine da duže vreme usredsređuju pažnju i pamte određene informacije.² U tom periodu počinje da se formira dugoročno pamćenje, zbog čega većina nas ne može da se seti svog detinjstva pre navršene druge ili treće godine.²

Kao roditelji, svi čeznemo da budemo svedoci razvojnih „prvih“ od našeg deteta, od kojih se mnogi javljaju u ranom detinjstvu – pomislite na uzbuđenje kada vaše dete napravi prvi korak ili izgovori prvu reč – ali ove veštine ne evoluiraju u izolaciji. Oni su deo mnogo šire slike koja uključuje socijalnu interakciju, igru, posmatranje i slušanje.³ Roditelji mogu da pomognu u podsticanju dece da razvijaju ove veštine i steknu interesovanje za svet oko sebe.

Strategija ‘reci šta vidiš’ izražava misli vašeg deteta rečima dok doživljava svet oko sebe.

Rano usvajanje jezika je instinktivno i kod većine dece se događa sasvim prirodno.⁴ Ali, to kako mi kao odrasli odgovaramo na detetove pokušaje komunikacije, može ostaviti utisak.⁴

Dečji mozak se delimično razvija kroz ponovljena iskustva koja strukturiraju način na koji uče.⁵ To znači da jednokratni komentar ili pojedinačna akcija mogu malo da utiču na učenje, ali u ranim godinama, kada se nešto izgovori ili uradi više puta, verovatno je da će se to nešto zapamtiti. Ponavljanjem i ohrabrivanjem možete da pomognete svom detetu da učini više od onoga što je već moglo ponavljanjem reči i pojačavanjem svojih postupaka, čineći da se oseća ponosno zbog svojih pokušaja komunikacije.

Logopedi mogu da predlože da dete treba da čuje reč više od 500 puta u njenom odgovarajućem kontekstu pre nego što pokuša da je izgovori. Knjige sa ponavljajućim redovima takođe mogu da budu veoma moćan način pomoći detetu da razgovara.

Učiniti tradicionalno vreme igranja edukativnim

Zanimljivo je primetiti da je razvoj jezika kod dece usko povezan sa igrom.⁴ Zaista, logopedi su skovali frazu ‘jezik se razvija kroz igru’. Kada deca počnu da izgovaraju svoje prve reči, obično u uzrastu oko godinu dana, takođe se otprilike u isto vreme razvija i simbolična igra.⁴ Simbolična igra je sposobnost korišćenja radnji, predmeta ili ideja za predstavljanje drugih radnji, predmeta ili ideja; verovatno ste bili svedoci kako je dete koristilo bananu kao telefon ili stavilo činiju na glavu kao kapu.

U osnovi, simbolička igra podstiče upotrebu mašte.

Istraživanje je pokazalo da određeni materijali za igru u kući mogu da pomognu u unapređenju kognitivnog razvoja i koordinacije.⁶ Igračke su zabavne i mogu da pomognu mašti vašeg deteta da se razbukta od ranog početka. Čak i najjednostavnije igračke mogu da stvore situacije za učenje i razvoj. Na primer, pokazalo se da igranje kockama, jednom od najosnovnijih igračaka, za rezultat ima značajna poboljšanja u jeziku tokom samo šest meseci.¹ Zidanje tornja od kocki pruža mnoštvo govornih i jezičkih mogućnosti – prideve (visoko, ravno), glagole (pasti, graditi), predloge (na vrhu), imenice (boje, brojevi), odrasla osoba modelira tako da dete razume i kopira – kao i komunikacijske i socijalne veštine za podsticanje okreta uzimanja, deljenje, slušanje i posmatranje.³

Rani razvojni period u ‘digitalnom dobu’

Današnje društvo beleži pomak sa upotrebe tradicionalnih igračaka za pomoć u učenju i razvoju ka tehnološkom fokusu. Izloženost medijima, u obliku televizije, tableta i računara, postaje sve popularnija u predškolskom i ranom obrazovanju, pored njihove popularnosti da deca budu zaokupljena nečim kod kuće. U današnjem ‘digitalnom’ društvu mnoga deca znaju kako da prevuku ekran na telefonu ili tabletu, mnogo pre nego što mogu da urade mnogo drugog!

Razvojem igara i programa dizajniranih za decu svih starosnih grupa lako je pretpostaviti da izloženost digitalnim medijima ima pozitivan efekat na našu decu, ali u stvari može biti upravo suprotno. Studija iz 2011. godine je pokazala da povećano trajanje izloženosti digitalnim medijima sa šest meseci predviđa niži kognitivni i jezički razvoj sa 14 meseci.⁷ Gledanje televizije, na primer, u ranom detinjstvu je povezano sa jezikom⁸ i problemima pažnje⁹ i sa zakasnelim kognitivnim razvojem.¹⁰ Redukovanje izloženosti vašeg deteta medijima može da ograniči negativan uticaj koji oni mogu da imaju na jezik, razgovor i angažovanje i umesto toga može da ustupi mesto važnoj interakciji roditelja i deteta.⁷ Konkretnije, zamena vremena provedenog ispred televizora, aktivnostima vođenim od strane odrasle osobe, kao što su čitanje priče pred spavanje i modeliranje jezika prilikom igranja sa igračkama, može biti mnogo korisnija.⁷

Zaključak:

Roditelji mogu na mnogo načina da stvore mogućnosti koje podstiču decu da vežbaju svoje jezičke i komunikacijske veštine. S obzirom na to da deca u ranim godinama doživljavaju fizički, mentalni i emocionalni rast jedinstvenim, neverovatno je važno da se utvrdi koje aktivnosti pospešuju razvoj u ovom trenutku, a koje ne. Podsticanje maštovite igre daleko od sedećeg izlaganja medijima pruža mnogo više od nekoliko minuta ili sati ‘zabave’. Igrajući se i omogućavajući detetu vreme i prostor da istražuje i komunicira na svoj način, omogućavate mu da se razvija i uči u zabavnom i sigurnom okruženju.³

Poslednji put pregledano: 30. juna 2016